Početak

Nastavak...

Udala se 1. Maja 1982. godine. Na jedan simbolican,  komunisticki praznik. Ono sto nije bilo simbolicno jeste duboki sneg koji je tog 1. Maja pao, a koji bi neko drugi mozda shvatio i kao znak da nesto u toj prici ne stima. Ali ne i moja Majka. Dve svadbe: jedna kod Majcinih roditelja; dobrostojecih, obicajnih, arogantnih… Druga kod ocevih: kukavnih, nezadovoljnih, halapljivih… Moja majka nije uzivala ni u jednoj. Ali je mislila da ce zadovoljstvo tek doci. A te razlike koje su uvek delile njegove i njene su pocele jos tog 1. Maja. A te razlike su uvek delile i moju Majku i mog Oca. A zadovoljstvo… Na njega se dugo cekalo.

Sutradan je zivot krenuo svojim uobicajenim tokom. Ona se nadala drugacijem. Sa devetnaest godina uselila se u kucu sa roditeljima i mladjim bratom moga Oca. Mislila je tada da je stekla novu porodicu. Umesto toga dobila je ljude koji nikada nece biti zadovoljni bilo cim sto ona ucini, sto je uostalom bilo osecanje koje ju je pratilo ceo zivot.

Pricala mi je da je svekrvu, moju babu, vise puta oslovila sa “mama” ali da joj se ova nikada nije odazvala. Od onda je i prestala da je oslovljava. Sa svekrom, mojim Dedom, nikada nije ni ostvarila komunikaciju, to nije nikada poslo za rukom nikome. A sa deverom, mojim stricem, zapocet je rat koji ce trajati do danasnjih dana.

A moj Otac? Nemocan da se suprotstavi onima koji su cinili njegovo jezgro, citav zivot ce popustati pred njihovim nasrtajima, a na ustrb porodice koju je sam stvorio.

Nastavice se...