Početak

Moja majka je imala devetnaest godina kada se udala za mog oca. Bila je to srednjoskolska ljubav. Moj otac je imao dvadeset I devet. Bio je njen profesor. Godina je bila ’82, Novi talas je na svojim krilima nosio omladinu tadasnje SFRJ, otvarao nove vidike, sirio horizonte. Moja majka ga nije spoznala. Vec sledece godine sam se ja rodila. Ona je postala Majka I pre nego sto joj se pruzila prilika da postane zena. Godinama kasnije, krajnje sebicno, ja cu joj prebacivati sudbonosne odluke koje je donela a za koje nije bila dovoljno zrela. Godinama kasnije, svesno i u zelji da kroz sebe prozivim i njenu mladost i sudbinu za koju je mozda bila predodredjena, ja cu donositi odluke potpuno suprotne njenima. I ponositi se njima, i onim dobrim i onim losim. A opet, mozda ce jednog dana moja kcerka kucati redove slicne ovima…

Uvek sam smatrala da je ishitrena odluka moje majke da se uda neposredno nakon srednjoskolske mature bila posledica njene nikada izrecene zelje da izadje iz krajnje patrijarhalnog I strogog doma njenog oca, moga dede, da iz slepila jedne mediokritetne prigradske sredine progleda na svetlima grada.

Ali to se nije  desilo. Patrijarhat je ostao duboko ukorenjen u njoj celog zivota, utisnut poput ziga koji se ne moze izbrisati. A boemska priroda moga oca koji tada nije bio spreman da se odrekne svoje mladosti zarad odgovornosti,  teret zajednickog zivota sa njegovom nimalo lakom i savrsenom porodicom, na njenoj mladoj i neiskusnoj dusi ostavice duboke posledice, sa kojima cemo se  uvek boriti.

Nastavice se...