Početak

Nastavak...

Udala se 1. Maja 1982. godine. Na jedan simbolican,  komunisticki praznik. Ono sto nije bilo simbolicno jeste duboki sneg koji je tog 1. Maja pao, a koji bi neko drugi mozda shvatio i kao znak da nesto u toj prici ne stima. Ali ne i moja Majka. Dve svadbe: jedna kod Majcinih roditelja; dobrostojecih, obicajnih, arogantnih… Druga kod ocevih: kukavnih, nezadovoljnih, halapljivih… Moja majka nije uzivala ni u jednoj. Ali je mislila da ce zadovoljstvo tek doci. A te razlike koje su uvek delile njegove i njene su pocele jos tog 1. Maja. A te razlike su uvek delile i moju Majku i mog Oca. A zadovoljstvo… Na njega se dugo cekalo.

Sutradan je zivot krenuo svojim uobicajenim tokom. Ona se nadala drugacijem. Sa devetnaest godina uselila se u kucu sa roditeljima i mladjim bratom moga Oca. Mislila je tada da je stekla novu porodicu. Umesto toga dobila je ljude koji nikada nece biti zadovoljni bilo cim sto ona ucini, sto je uostalom bilo osecanje koje ju je pratilo ceo zivot.

Pricala mi je da je svekrvu, moju babu, vise puta oslovila sa “mama” ali da joj se ova nikada nije odazvala. Od onda je i prestala da je oslovljava. Sa svekrom, mojim Dedom, nikada nije ni ostvarila komunikaciju, to nije nikada poslo za rukom nikome. A sa deverom, mojim stricem, zapocet je rat koji ce trajati do danasnjih dana.

A moj Otac? Nemocan da se suprotstavi onima koji su cinili njegovo jezgro, citav zivot ce popustati pred njihovim nasrtajima, a na ustrb porodice koju je sam stvorio.

Nastavice se...

Moja majka je imala devetnaest godina kada se udala za mog oca. Bila je to srednjoskolska ljubav. Moj otac je imao dvadeset I devet. Bio je njen profesor. Godina je bila ’82, Novi talas je na svojim krilima nosio omladinu tadasnje SFRJ, otvarao nove vidike, sirio horizonte. Moja majka ga nije spoznala. Vec sledece godine sam se ja rodila. Ona je postala Majka I pre nego sto joj se pruzila prilika da postane zena. Godinama kasnije, krajnje sebicno, ja cu joj prebacivati sudbonosne odluke koje je donela a za koje nije bila dovoljno zrela. Godinama kasnije, svesno i u zelji da kroz sebe prozivim i njenu mladost i sudbinu za koju je mozda bila predodredjena, ja cu donositi odluke potpuno suprotne njenima. I ponositi se njima, i onim dobrim i onim losim. A opet, mozda ce jednog dana moja kcerka kucati redove slicne ovima…

Uvek sam smatrala da je ishitrena odluka moje majke da se uda neposredno nakon srednjoskolske mature bila posledica njene nikada izrecene zelje da izadje iz krajnje patrijarhalnog I strogog doma njenog oca, moga dede, da iz slepila jedne mediokritetne prigradske sredine progleda na svetlima grada.

Ali to se nije  desilo. Patrijarhat je ostao duboko ukorenjen u njoj celog zivota, utisnut poput ziga koji se ne moze izbrisati. A boemska priroda moga oca koji tada nije bio spreman da se odrekne svoje mladosti zarad odgovornosti,  teret zajednickog zivota sa njegovom nimalo lakom i savrsenom porodicom, na njenoj mladoj i neiskusnoj dusi ostavice duboke posledice, sa kojima cemo se  uvek boriti.

Nastavice se...